11/08/2018

ИСТОРИЈАТ МУЗЕЈА

Музеј Семберије се налази у строгом центру града, Карађорђева 2, преко пута зграде СО Бијљеина, а усељен је у овај најстарији цивилни грађевински објекат у граду након детаљног реновирања 1978. године

Прије претварања у Музеј, зграда је имала релативно дугу и бурну историју., Поред старе српске православне цркве Св. Георгија, ова зграда је једина која потиче из отоманског периода. Завршена је 1876. године, дакле у вријеме трајања великог устанка босанско-херцеговачких Срба (1875-78.) а Бијљинци су је назвали ,,Конак,,. Приземље зграде је служило за смјештај администрације бијељинске нахијксе упараве, а на спрату се налазио резиденцијални дио паше.

Подизање зграде је финансирала Отоманска Империја по типском плану управних зграда које су подизане у европском дијелу овог царства. Рађена је у варијанти неомаварског стила, а познато је само да су је пројектовали италијански архитекти.

У вријеме владавине Аустроугарске овим крајевима (1878-1918.) у овој згради се налазила управа Котарске области, а котари су замјењеивали бивше турске нахије. Није познато какве су евентуалне преградње учињене у ово вријеме, али је остало сјећање да је тада подигнут и музејски киоск који је служио као мјесто за споменик аустроугарском војнику, док су на зиду иза киоска били постављени канделабри и спискови погинулих војника.

У вријеме Краљевине Срба, Хравта и Словенаца,м односно Краљевине Југославије (1918-1941.) у овој згради се налазило среско начелство за бијељински срез. Иза зграде водио је ходник у затвор који се налазио у дворишту Музеја. Од 1941. до 1945. овдје се налазио Котарски предстојник НДХ.

Након 1945. године у вријеме Социјалистичке Југосалвије овдје се налазила управа среза, па од 1952 -1964. Срески суд, а распоред просторија није мијењан.

Послије пресељења Среског суда у зграду Конака су усељени нижи разреди Основне школе (1964-1977.) након чега је извршено детаљно реновирање зграде за потребе Музеја, по нацртима архитекте Слободана Лукића.

>