Раносредњовијековни локалитет Јазбине у Батковићу

Овај локалитет је најистраженији на простору Семберије, а уједно представља и најбоље истражени раносредњовијековни локалитет на српским етничким просторима.

На два локалитета у Батковбићу (Јазбине и Орашчић) вршена су вишегодишња археолошка истраживања ранословенских насеља типа полуукопаних земуница. На локалитету Јазбине истражено је од 1971-1973. године овакво насеље за које је утврђено да потиче из периода од средине 7. до средине 9. вијека. Имало је двије фазе развоја, а старију фазу карактеристишу дубље укопане полуземунице, док су оне из млађе фазе правилнијег правоугаоног облика и плиће укопане. На локалитету Орашчић истраживања су настављена у времену 1988-1991. године када је пронађено једно слично полуземуничко насеље са укопаним јамама из 11. и 12. вијека. Дакле, кроз наведене три фазе живота изводи се сигуран закључак да се на овим простору налазио раносредњовијековни центар жупе Семберије. Од великог броја покретног археолошког материјала најкаректеристичнија је тракаста словенска грнчарија са пластичним испупчењем испод обода са спољне стране посуде.

   Са овог простора потиче и јединствени начаз средњовијековног ливног лонца који је израђен од гуса и додатака графита што несумљиво потврђује да су се у овом центру тадашње Семберије људи бавили металургијом. Сирово гвожђе је допремано воденим путем из Љубије код Приједора, а овдје су се у каменим калупима изливале гвоздене алатке и разни други предмети.