Старосрпски натписи из Бијељине

Стицајем чудних околности у Музеју Семберије се чува највећа колекција средњовијековних натписа на камену написаних на српској ередакцији старословенског језика. До овог проналаска дошло је приликом земљаних радова н аобнови Атик џамије у центру Бијељине 2002. године. Показало се да с енадгробни споменици неког напуштеног православног гробља из околине искориштени за изградњу темеља новог вјерског објекта, а овај стицај околности омогућио је археолозима ово откриће.

Пронађено је укупно 23 споменика са натписом од којих је 12 сачувано у цјелини са незнатним оштећењима. Ова својеврсна камна архива бацила је ново свјетло на историју Бијељине у 14. и 15. вијеку.

Најзначајнији натписи су свакако они на надгробном споменику ктитора ове цркве Бјелосав Лучић и свештеника ове цркве попа Богеле Гучевца. Ту су и споменици Драгослава Болесалића Блаканина, Мјерака Видјеновића, Георгија, Драгслава, Лазара, Теофила и других значајних личности из тог времена.

Иако ни на једном споменику није написан датум подизања, на основу палеографске анализе ови натписи се датирају у период ос друге половине 14. до средине 15. вијека.